Kapetanova večera

U davna, pradavna vremena… ček ček.. to je nešto drugo … dakle dragi gusari i gusarice… Stari gusar Morski Valić, tj. ja… nakon brojnih avantura usidrili smo se sa svojim brodom
Morsko prase u pulskoj luci… i u tunelima Zerostrasse priređujemo Kapetanovu
večeru, a to je: kazališno uprizorenje jedne naše avanture u predstavi
«Biserujka» u izvedbi Teatra Nemerik, koncert grupe Belfast Food i gusarski DJ
set Teddy Leeja uz vodstvo mog čovjeka od povjerenja – stare lije
Topssyja. Red je  da budem malo pristojan, pa da Vam da točne podatke o događaju, kako me ne bi tražili po Puli… dakle, krenimo…
Nekad su pulska Dvojna vrata bila ulaz u antičko kazalište, a u četvrtak, 6.
prosinca, prolaskom kroz ovaj velebni spomenik kulture, ulazi se u pravu
gusarsku jazbinu – naime, u četvrtak, 6. prosinca, s početkom u 19 sati, u
tunelima Zerostrasse (ulaz kroz Dvojna vrata) održat će se tematska večer,
kulturno umjetnička manifestacija pod nazivom Kapetanova večera, i to u
sklopu manifestacije Prosinac u Puli.
U organizaciji morskivalic.com i Udruge Inkubator, na taj dan kad tradicionalno
najmlađe daruje Sveti Nikola, za one kojima ovaj svetac darove vjerojatno više
ne nosi, stari gusar Morski Valić priređuje zabavu za pamćenje.
U organizaciji ekipe http://www.morskivalic.com i Udruge Inkubator krenula je inicijativa za organizaciju Kapetanove večere. Ova ideja ubrzo je našla i odlične «suučesnike» koji su je objeručke prihvatili i pomogli da se to organizira i realizira – a to su Grad Pula,
Pula Film Festival, Turistička zajednica Grada Pule te još nekoliko privatnih poduzeća i puno pojedinaca koji su doprinijeli nesebičnim i volonterskim radom.

I baš zahvaljujući svima njima – ulaz na Kapetanovu večeri je BESPLATAN
ZA SVE POSJETITELJE. No, s obzirom da je prostor u Zerostrasse ograničen, da bi došli na ovu epohalnu zabavu, morate preuzeti svoje besplatne ulaznice, koje možete preuzeti od 21/11/2018 (srijeda) u Istarskom narodnom kazalištu te Skandal Expressu i Old City Baru. S obzirom da ulaz bez ulaznice nije moguć, požurite po svoje ulaznice, jer je broj posjetitelja strogo ograničen!

A sad i više detalja što li je to Kapetan pripremio za svoju večeru u Zerostrasse:
s početkom u 19 sati, Teatar Nemerik priredit će predstavu «Biserujka» u kojoj
će na kazališnim daskama zaživjeti priče starog gusara Valića Morskog. Nakon predstave, zabava se nastavlja uz DJ Teddy Leeja a bit će tu i pravi «gusarski» band – Belfast Food, kultni riječki irish folk sastav koji su dobro znani po energičnim i pozitivnom energijom nabijenim koncertnim spektaklima. A da bi svi bili u toku što li se zbiva kroz večer, moj čovjek od povjerenja stara lija Topssy, objeručke je prihvatio voditeljsku ulogu, iliti kormilo ovog broda punog zabave, dobrog humora, adrenalina, kazališta, glazbe… uglavnom, večeri koja nudi nešto totalno drugačije, i koju definitivno se ne smije propustiti.

A za one najizdržljivije, naravno da smo pripremili i after party – i to u Old City
Baru… na vama je da na vrijeme nabavite ulaznice i da se pojavite na Kapetanovoj večeri. Obećajemo vam – Kapetan je proživio pregršt avantura, stoga vas očekuje i u ovoj novoj epizodi, gdje je njegov brod usidren u pulskoj luci, a njegova vjerna posada pobrinut će se da se uživate u gusarskoj pećini u pulskim podzemnim tunelima. Gusari su znani da se znaju dobro zabavljati, stoga ne propustite jedinstvenu Kapetanovu večeru, iliti Svetog Nikolu za odrasle – a sve to uz besplatan ulaz. Očekujemo vas!

AYE!!!!!!!

AYE!

Blackbeard bw

Dragi gusari i gusarice došao je i taj dan da konačno posjetim Pulu, umjesto da pišem bajke, morao sam prebaciti sv Nikolu u Pulu, tako da sam bio zauzet drugim stvarima… plovio sam sedam mora (sedam gora nisam, jer sam gusar, a ne planinar, ARRRRRR…) , uglavnom, nakon godinu dana, Modrobrki, Brzi, Gambadelegno, ja, mali Manu mali od kužine i Toto – morski pas jazavčar stižemo u Pulu i na večer radimo feštu u špilji slično kao Biserujka gdje smo skrivali blago, samo gradska verzija.

Mjesto se zove nekako na njemačkom i nalazi se u središtu Pule. Naravno da ste pozvani. Svi detalji oko tog događaja, biti će objavljeni na blogu blagovremeno da se stignete spremiti (staviti drevnu nogu za fešte, pozlaćenu kuku sa dodatkom za držanje krigle ruma i to)

Naš brod Morsko prase je crklo, izlupali smo ga cijelog, škripi, jedra su koma.. bilo je bitki, bježanja – svašta nešto, još smo i tog starog barbu vozili okolo.. mislim ono… ali o tome ću pričati u nekoj priči, sad ne stignem… uglavnom treba brod popraviti, pa ćemo se zadržati još neko vrijeme.

Veselimo se našem druženju, detalji oko fešte stižu uskoro!

AYE!!!!

 

Gudrun plavi

U davna, pradavna vremena, kad sam bio mladi gusar bili smo Mordrobrki, Brzi, Gamba de legno, Manu – mali od kužine, Toto – morski pas debeli jazavčar, i ja – debeli Morski Valić

Nakon što smo uzeli nešto blaga iz Biserujke, i proveli par dana na Krku, ukrcali smo se na naše Morsko prase. Brod je malo škripio, valjda se malo paluba rasušila od sunca pa dok smo hodali po palubi sve je radilo škriiikk šraaaakk. Brzi koji je bio zadužen za održavanje (jer nije imao nikad mira pa smo mu morali dati uvijek nešto za raditi), odmah se stavio popravljati brod, srđivati sve, a Gamba de legno se znojio samo gledajući ga i dok ga je gledao je jeo polpete koje je radio Manu. Modrobrki i ja ja smo planirali rutu i došli do zaključka da je najbolje da se usidrimo u Malmo ili čak u Danskoj u Koppenhagenu… da Kopenhagen je definitvno najbolje rješenje.

Nakon mjesec dana plovidbe došli mi u Kopenhagen, i dok smo se bacili sidro vezali se i tako to, Modrobrki se skliznuo i pao u luku sa palube.. a kako u luci smrdi Modrobrki je rekao… brrrr .. uff kako smrdi ovo eejj! Ovo nije Kopenhagen ovo je Kopenkaken, čak je se i Toto valjao od smijeha, Manu mu je odmah nabavio novu robu (na sve je mislio, altroke mali od kužine!) i nakon sto se Modrobrki sredio, vezali smo brod i po običaju pustili Gambu da ostane sa Totom čuvati brod (sa onim mačem iz Toleda).

Šetamo mi tako Kopenkakenom i Modrobrki kaže, majketi Morski.. za ovo mjesto u Gusar times (gusarski časopis) govore kako je Venecija sjevera, maaa meni se čini da i nije baš. Manu je rekao, aha… ne bi ni meni bilo da sam pao u luku… ali  da, imaš pravo i ovo sunce mi je nekako čudno ful.. Uglavnom dok smo tako šetali naišli smo na našeg kolegu gusara Erika blesavog, koji nije bi uopce blesav, ali jednom je napravio glupost jer je prodao kraljevstvo za jednog konja da može ici po neko blago  u Dansku i evo ga tu nesto blaga je nasao, ali ostao bez konja i bez kraljevstva… uglavnom zbog jedne gluposti je ostao u Kopenkakenu.

Pričamo mi njemu o Gudrunu u nekoj konobi, čini mi se da se zvala Mala sirena i bio je nacrtat jazavčar ko Toto. Pitamo mi gazdu zasto se tako zove, a on je rekao da njihovi jaučari stlano cvile ko sirene pa da su tako nazvali ošteriju jer je njihova kujica jaučarka stalno cvilila. Mi u čudu. Manu kaže .. ma čekaj, misliš jazavčar? Ne ne, kaže gazda, mi ih zovemo jaučari.. stalno jauču, cvile i kod nas su jaučari… civli vaš Toto? Mi svi .. paaa da. Eto, vam govorim… jaučar… Mahhh…  odmahli smo rukom ko da smo uvježbani i rekli, a ma… će bit da je (nitko nije popio tu priču naravno.. jazavčar je jazavčar..još je toto MORSKI pas jazavčar.. jedini primjerak… ke vrajži jaučar!) Ludi su ti danci, rekao je Brzi (čak ni on nije popio foru)…

Uglavnom pričamo mi Eriku blesavom za blago Gudruna plavog, a on nas gleda u čudu i kaže.. ma vi ste momci se malo zabunili… valjda mislite na Haralda… ne ne, kazao je Modrobrki, Gudrun, a Erik kaže, ma ja sam odavdje ej.. bo je kralj Harald plavozubi ili plavi kako su ga zvali po selu, ali Gudrun ne. Ja sam rekao ma šta ja znam, možda mu je Gudrun bio blesavi brat kao ti, pa se nije s njim hvalio. Svi smo se smijali, osim kujice Male (jaučarke.. a može cvilit bokte.. ko zubarska bušilica, grozno nešto…) Erik mi kaže, ne ne.. ti si blesav, jer je Gudrun žensko ime, a ja mu kažem, šta ja znam šta je vama skandinavcima.. možda je Gudrun kod nas i muško i žensko ime ko kod nas Vanja, Saša i to. Tek tu su svi riknuli od smijeha i Erik naravno…

Pa sad smo bili svi u brizi.. da nas nisu zeznuli.. kako čemo do Nordkapp-a, odnosno, šta ćemo tamo ako je ova priča obična glupost, a Erik nas je onda brzinom munje utješio.. i aže.. ma vi imate nešto puno bolje samo ne kužite, Gudrun je bila neka njegova rođakinja (sestra od Marije prve kraljice Belgije kunjade koja je učiteljica od njene sestrične sestra) koja je sakrila blago. Naravno da NITKO nije skužio ko je je ta Gudrun… samo smo rekli ok, i šta sad? Pa, kaže Erik, istina je da je negdje sakrila to blago na Nordkapp-u, ali do tamo ima brdo, moramo preći iz Kopenhagena (samo za Modrobrkog je Kopenkaken ostao) u Švedsku i tamo mi je rođak Olaf Blavi Bak (viking iz Labina, koji je napustio rudarsku karijeru i otišao u Švedsku) koji će vam srediti kola i hranu i sve sta treba za stići na Nordkapp… A koja sreća je to bila, popili smo još par mojita i uzeli bocu ruma za našeg Gambu koji se dosoadjivao na brodu, a gazdu smo zamolili da donese sutradan kujicu Malu na brod da se upozna sa Totom.

Drugi dan, je gazda donio kujicu, malo su se one i Toto njuškali i trčali po brodu, valjda su se svijdeli jedan drugom (ko bi rekao da mu se svidjaju nordijske cure, on garav, a ona svijetlo smeđa.. e svašta). Erik nam je dao naputke gdje da nađemo Olafa blavog baka i nakon što smo rješili provište, digli smo sidro i krenuli put Švedske, odnosno Nordkapp-u. Dok je Toto čeznutljivo zavijao za kujicom, Manu kuhao, Gamba de legno pio rum, Brzi sredjivao oplatu, a Modrobrki i ja na komadnom mostu planirali kako proći sav taj put sigurno.

 

Ali to je već druga priča

 

Capt, Morski Valić

 

Kopenhagen (instagram)

Salto Angel i skrivena pećina (drugi dio)

U davna pradavna vremena kad sam bio mladi gusar bili smo Modrobrki, Brzi, Gamba de legno, mali Manu (mali od kužine) Toto – morski pas jazavčar, ja i ovaj put nam se pridružio i Mane Karakas.
Ušli mi u tu pečinu koju je skrivao vješto Salto Angel (valjda najveći slap koji sam ikad vidio.. biti će da je najveći slap na svijetu jer sam između ostalog priznati slapolog i imam lentu kraljice Matilde sa dvostrukom krunom, žezlom i zihericom kao nevidjeni član međunarodnog slapološkog društva sa sjedištem u Kuala Lumpuru). Grmila je ta voda, Toto je trtario (nije naviknuo jadan hodati nešto puno po zemlji.. više mu paše paluba Morskog praseta) i Gamba de legno ga je tješio jer ni on nije bio baš presretan i kako je puteljak prema dnu pečine bio uzak i pun kamenja stalno je poskakivao sa tom drvenom nogom, toliko da sam mu rekao Gamba brate, ajde više hodaj normalno skakučeš ko da plešeš potresuljku sa ovim Totom (potresuljka je neki ples koji sam vidio na učki prije sto godina… isto su plesali ko što je Gamba hodao – da ne povjeruješ) .
Dosta smo hodali, osim što je bilo mračno i tu i tamo neki komadi drva prastari bačeni sa strane .. ma ono, nije nam bilo baš previše jasno di smo. Mane kaže, boys.. pomalo ovuda jer ako su domoroci znali napraviti takav mehanizam, ne bi me čudilo da ima klopki ovdje koliko hočeš… i vidi stvarno bilo ih je, bila neka klackalica od drva, ali drvo satrulilo pa se vidjelo šta te može snaći.. padneš u rupu pa te ne izvuče iz nje nitko živ, ali nismo ni mi mone, spremili se sa hranom, vodom, špagama, svijetlom i svime što treba da ne bi nastradali bez veze. Nakon dva sata opreznog hoda, stigli mi do dvorane jedne ne prevelike… ko recimo štajaznam… ko dvije palube morskog praseta… ono ko kod broda smo se osjećali… upalili smo veliku vatru sa tim razbacanim komadima drveta i imali smo šta vidjeti…
WOW… ili UAUuuUUuuUUU (kako bi rekao Toto) Nije bila hrpetina zlata, kaleža i štajaznam.. bio je jedan veliki kovčeg, ali velik velik pun zlatnika i kostur nekog gusara (naravno da znam kojeg, prepoznao sam ga po odjeći.. imao je kaputić na crte bijele i crne.. ne nije navijao za juventus, tada to nije ni postojalo, a gusari i nisu neki nogometaši… više su barabe, zna se).. dakle taj kaputić.. nije mi bilo baš jasno moram priznati.. kako je moguće da je Tvor to ukrao.. ahh ko će ga znati kojim je putem došao tu, kao i mi uostalom.
Modrobrki nije htio maknuti kostur od Tvora jer mu je radilo škifo, Gamba je držao Tota, Manu.. niti pod razno.. uglavnom morao sam ja i nakon što smo sve zlatnike razdjelili, Mane kaže, ajmo dečki nazad van, ma di čemo Van sad kaže Brzi, koji je obično šutio, prespavajmo tu, Manu garant ima pohanih gekona još, imamo sokova i ruma.. ništa nam ne fali, a Modrobrki koji je je uvijek razmišljao unaprijed kaže.. gle ovaj kostur nije ovdje za ništa, ajmo mi polako vani i spavajmo ispred pečine da se ne bi iznenadili kao ovaj jadan gusar ovdje… i fakat!
Krenuli mi nevoljko, Gamba jopet potresujku je šiškao sa Totom, počeli smo mu i pjevati (hej mali opala imas nogu do poda, kako si se spravija nja nja nja nja nja nja nja…) pa je bio i ljut jer ga zezamo, a šta se može mi gusri nikad ne gubimo smisao za humor  Punih vreća u sumrak smo izašli ispred pečine i kako smo izašli, Gamba je malo zastajkivao za nama (voli plesati čovjek putem, hahaha) tako se kameni kolut zatvorio za nama! A Toto i Gamba još unutra! Pa daaaajjj kaže Manu, pa zar opet šou.. U pečini se čulo UUAaauaauUUUU UUAaauaauUUUU… eto na kaže Modrobrki sad će zavijati dok ne pukne ovaj kameni čep od pečine… ne ne kaže Mane Karakas.. dobro je što je Modrobrki rekao, nije tolika drama, sad znam sve! Mi u čudu gledamo Maneta, a on kaže, gledajte ovi domoroci su ludi, napravili su mehanizam sa pješčanim satom u sebi.. ne možeš vjerovati.. kad gurneš one štpove u nos od kamene lubanje otvoriš vrata, ali pokreneš i mehanizam za zatvaranje.. šegavo moram priznati.. možeš unutra, ali ne možeš van jeli? Pa tako nekako, uglavnom imaš vremena dok ne istekne sav pijesak pa se ope vrata zatvaraju.. IMALI SMO SREĆE ZA RIKNUTI kaže Manu, da nije bilo Modrobrkog završili bi ko Tvor bokte… Modrobrki se smijao a Brzi je mlatio po kamenoj lubanji da je razbije (nema šanse) i naravno nije slušao što govori Mane Karakas.
Pa šta nam je raditi onda??? Pa ništa posebno kaže Mane, šišnimo opet ona drva u nos od lubanje i ona će se otvoriti opet na nekoliko sati. Može rekli smo svi i morali smo se derati na sav glas jer Toto je radio neprekidno UUAaauaauUUUU, UUAaauaauUUUU.. bili smo zabrinuti za Gambu de legno, garant mu je morski pas jazavčar oštetio sluh bokte…
Gurnuli mi te štapiće i gle čuda, stvarno opet su se vrata počela otvarati.. Toto je izletio ko raketa, a Gamba de legno je dodeturao i dok smo mu govorili je odgovarao sa A? AAA? ŠTA? Stvarno taj pas laje, cvili i sve ko da je progutao megafon… uglavnom, nakon malo što smo se sredili i vidili da nikome nije ništa osim što je Gamba nagluh od zavijanja, krenuli smo nazad i putem smo razdjelili blago. Koja sreća eej.. nevidjeno nešto.
Ostavili smo našeg dragog prijatelja u njegovoj konobi „trula kobila“ i krenuli odmah na brod, nismo htjeli ostati ni sekunde, sigurniji smo na moru nego po luci da trošimo blago, samo privalčimo pozornost i probleme… Kako smo se ukrcali, Manu je napravio večeru samo takvu, spremio je brodet od kalamara u tijestu.. to je radio samo za velike fešte, a i bila je ako ćemo pravo, di češ veće sreće od maznuti blago lopovu.
Kad smo već zamakli nekoliko milja od obale, pita mali Manu dok je spremao virgin mojito (bez ruma jer i dalje nije položio gusarski ispit.. nije mu baš išla gusarska škola, bio je slab u nekoliko predmeta i to: laganje, obećavanje, nerad i lijenčaranje.. nadali smo se boljem, ali šta se može, ček da naraste, biti će od njega gusar garant, možda neka nova vrsta poštenih gusara ko zna!) , dakle sprema Manu mojito i pita.. i Morski, di ćemo sa tim blagom ne možemo s svime time ni u Port Royale ni na Tortugu, otići će roba po nabavnoj cijeni (mislio je da će nas neko pokrasti) .. rekli smo e da imaš pravo… znam je di ćemo s time.. idemo u Biserujku? Cijela posada je rekla aaaAAA? Toto je rekao OINK! (kao prase jer se ubio od hrane..isto je značilo AAA? Samo na brečijem jeziku), kažem ja, da da .. idemo jedan đir do Jadrana na otok Krk, tamo ima jedna spilja gdje sam se skrivao od crvenih mundira kad sam pomagao velikom Bleku ..
Ali to je već druga priča

Gusarski pozdrav od
Morskog Valića (punog zlata ko domaći burek mesa) i
Gambe de legno u ritmu potresujke (heheheheh)