Balonaši i čudnovato blago (nikako do Grenlanda)

U davna pradavna vremena kad sam bio mladi gusar bili smo Gambadelegno, Modrobrki, Brzi, Ja, Mali Manu – mali od kužine  i Toto – MOKRI pas jazavčar. Zašto mokri.. pa zato što se blesavac skliznuo i pao sa terase ravno u bazen, pa ga je Mali manu morao izvlačiti i ispričavati se gazdi apartmana što je blentavi Toto glumio frajera i to sve zbog kobasice!… Manu mu je bacio, i kako se Toto zaletio, klitznuo je po pločicama i završio u bazen …Vajka lačni! Svi smo se smijali i gazda apartmana. Hahah!

Kako smo se smjestili ispred kafića Tri kostura u Tegucigalpa (glavnom gradu Hondurasa)  i pokusali smo se nekako osloboditi famoznih limunaša… glupog li imena… bože sačuvaj… odmah su nam došli neki likovi (mislili su valjda da smo turisti, sto je dobro) i da će nas opljačakati.. nas! Hahahahha.. umrli smo od smijeha… Samo smo ih prepustili Brzom i Modrobrkom, mi ostali se nismo ni okrenuli, Toto nije ni zalajao. Kad su ih dečki sredili, zahvalili smo im sto su nam platitli provod u kaficu Tri kostura i krenuli veselo unutra.
Obzirom smo znlai gdje ulazimo, u leglo limunaša, mislili smo da će odmah biti frka i panika, ali skuzili smo da su pametni (iako imaju glupo ime) … to je u biti bio normalan kafic sa nenormalnim imenom i imali su jenod prostoriju koju su cuvala četri velika lika, čelava, namrgođena i naoružana.

Modrobrki kaže.. gle Morski, možemo ih srediti, ali mislim da  nije pametno, moramo ući u taj prostor prostor neprimjetno i moramo vidjeti gdje je to blago inace ne napravimo nista.
Imao je pravo, da bi se nekako usuljali u taj čuvani prostor, tražili smo gazdu od kafica tri kostura i rekli smo mu kako je Manu vrhunski kuhar, kralj talijanske  kuhinje, ajatolah francuske kuhinje i bog otac piratske kužine.. na šta je gazda Klomp A Odd Rva (šef limunuaša) riknuo i kaže, momci dodjite kod mene u ured da vidimo šta je sposoban taj dečko….
U međuvremenu je Gambadelegno dogovrio sa uglađenim gospodinom Fogom da nas sa svojim balonom prebaci nazad na naše morsko prase… i čekali su u dvorištu preko puta kafića tri kostura, sa spremniom balonom da uhvatimo maglu čim čim prije…

Krenuli mi razgovarati sa Klompom i moram priznati da je bio poprilično tvrdoglav.. ali je rekao da je to tipicno za njegovu obitljelj – A Odd Rva (čudno preizme full.. nema se šta čovjek pitati zašto se banda zove limunaši. jelda?)…

Dok je manu pričao i objašnjavao piratsku kuhinju i opisivao delicije, a Klomp slinio i već si je takorekuć Manu osiguro poso u Tri kostura… Ja sam sa totom zvijerao okolo pod nadzorom 4 mrguda koji su čuvali ulaz i Klompa.. i skužim ja da usred kancelarije stoji jedno dvo od masline u ogromnoj vazi .. skužio sam da je bio pod izgreban okolo te  vaze… biti ce da su je često micali.. šegavi limunaši… sigurno je tamo blago! Ispod vaze sa maslinovim drvom. ali treba to moći izvuči.. kako??????
Manu se dogovorio sa Klompom da dodje sutra na posao u zoru jer da ga želi vidjeti odmah kako radi doručak… i mi sad idemo polako van… Toto njušla okolo.. ludi smo ne znamo kako doći do tog stabla koji je u sred vrta u sred kuce di je kafic.. mozes jedino kroz vrata ili da letis… pa da skocis u untarnje dovriste.. a proci cuvare je nemoguce.. .a mali Manu se smije….. i mi odjedom svi u glas dobro sta se smijes Manu.. čak je i Toto zavijao … u mislu kao šta sad !!A Manu kaže … ma Gamba nas čeka sa ugalđeno gospodinom fogom u kući prkeo u puta u balonu… šta je Vama!!! 

U noći, tik pred zoru, ukrcamo se na balon, dodjemo do unuitarnjeg dvorista, Brzi je najjaci, on se spusti, makne stabli i sa blagom se ukrca na balon i bježimo prema morkosm prasetu.
NItko nas nece tražiti po zraku, mirno idemo prema moru i briga nas.. u krcamo se i odlazimo na Grenland kojegf ne mogu vidjeti jer je hladno za riknuti…


Mi smo bili odusevljeni. Manu je pokazo da je šegav za otkačiti… bas ono nevjerovatno…. još i ti baloni… lagani put….


Tako je i bilo, jedino su Toto i Gambade legno pravili probleme jer pate od visine (a nisu patili kad smo bili na Mt Everestu, šegavci…., ali to je druga priča).


Ušli smo u kafic sa strane unutarnjeg, skirvneog dvorišta, Brzi je stvarno bio brzi… pa to nije trajalo ni pet minuta, tih, brz i ko munja se dočepao kovčega. Samo on je to ziblja mogao tkao brzo napraviti….


Produžili smo prema obali balonom, jedno od najlepših putovanja ikad! Da nisam bio mladi gusar, bio bi mladi balonaš.. eto toliko mi se svidjelo…


Stigli mi kod naseg broda, platili uglađenom gospodoinu Fogu  dobre novce, ali on je rekao da bi radije s nama do New Yorka ako može jer više nije sigurno ni za njega, a i da mora prkeo Atlantika za London… pa smo rekli ok.. naš brod će lako prenijeti još i Vas… uglađeni.
Kad je Brzi pitao zasto ga zovemo uglađeni gospodin Fog… ja sam mu rekao da je to zato jer se puno brije pa je glatki (smi smo se smijali jasno. osim Brzog.. koji i dalje nije kuzio zasto se smijemo..

U krcali smo se na brod put Grendlanda… kovčeg smo odlučili otvoriti tek kad budemo 20 milja od obale, a kad smo ga otvorili, imali smo sta vidjeti.. ali to je vec druga priča.

Laku noć gusari

capt. Morski Valić (wannabe mladi balonaš)