Gudrun plavi

U davna, pradavna vremena, kad sam bio mladi gusar bili smo Mordrobrki, Brzi, Gamba de legno, Manu – mali od kužine, Toto – morski pas debeli jazavčar, i ja – debeli Morski Valić

Nakon što smo uzeli nešto blaga iz Biserujke, i proveli par dana na Krku, ukrcali smo se na naše Morsko prase. Brod je malo škripio, valjda se malo paluba rasušila od sunca pa dok smo hodali po palubi sve je radilo škriiikk šraaaakk. Brzi koji je bio zadužen za održavanje (jer nije imao nikad mira pa smo mu morali dati uvijek nešto za raditi), odmah se stavio popravljati brod, srđivati sve, a Gamba de legno se znojio samo gledajući ga i dok ga je gledao je jeo polpete koje je radio Manu. Modrobrki i ja ja smo planirali rutu i došli do zaključka da je najbolje da se usidrimo u Malmo ili čak u Danskoj u Koppenhagenu… da Kopenhagen je definitvno najbolje rješenje.

Nakon mjesec dana plovidbe došli mi u Kopenhagen, i dok smo se bacili sidro vezali se i tako to, Modrobrki se skliznuo i pao u luku sa palube.. a kako u luci smrdi Modrobrki je rekao… brrrr .. uff kako smrdi ovo eejj! Ovo nije Kopenhagen ovo je Kopenkaken, čak je se i Toto valjao od smijeha, Manu mu je odmah nabavio novu robu (na sve je mislio, altroke mali od kužine!) i nakon sto se Modrobrki sredio, vezali smo brod i po običaju pustili Gambu da ostane sa Totom čuvati brod (sa onim mačem iz Toleda).

Šetamo mi tako Kopenkakenom i Modrobrki kaže, majketi Morski.. za ovo mjesto u Gusar times (gusarski časopis) govore kako je Venecija sjevera, maaa meni se čini da i nije baš. Manu je rekao, aha… ne bi ni meni bilo da sam pao u luku… ali  da, imaš pravo i ovo sunce mi je nekako čudno ful.. Uglavnom dok smo tako šetali naišli smo na našeg kolegu gusara Erika blesavog, koji nije bi uopce blesav, ali jednom je napravio glupost jer je prodao kraljevstvo za jednog konja da može ici po neko blago  u Dansku i evo ga tu nesto blaga je nasao, ali ostao bez konja i bez kraljevstva… uglavnom zbog jedne gluposti je ostao u Kopenkakenu.

Pričamo mi njemu o Gudrunu u nekoj konobi, čini mi se da se zvala Mala sirena i bio je nacrtat jazavčar ko Toto. Pitamo mi gazdu zasto se tako zove, a on je rekao da njihovi jaučari stlano cvile ko sirene pa da su tako nazvali ošteriju jer je njihova kujica jaučarka stalno cvilila. Mi u čudu. Manu kaže .. ma čekaj, misliš jazavčar? Ne ne, kaže gazda, mi ih zovemo jaučari.. stalno jauču, cvile i kod nas su jaučari… civli vaš Toto? Mi svi .. paaa da. Eto, vam govorim… jaučar… Mahhh…  odmahli smo rukom ko da smo uvježbani i rekli, a ma… će bit da je (nitko nije popio tu priču naravno.. jazavčar je jazavčar..još je toto MORSKI pas jazavčar.. jedini primjerak… ke vrajži jaučar!) Ludi su ti danci, rekao je Brzi (čak ni on nije popio foru)…

Uglavnom pričamo mi Eriku blesavom za blago Gudruna plavog, a on nas gleda u čudu i kaže.. ma vi ste momci se malo zabunili… valjda mislite na Haralda… ne ne, kazao je Modrobrki, Gudrun, a Erik kaže, ma ja sam odavdje ej.. bo je kralj Harald plavozubi ili plavi kako su ga zvali po selu, ali Gudrun ne. Ja sam rekao ma šta ja znam, možda mu je Gudrun bio blesavi brat kao ti, pa se nije s njim hvalio. Svi smo se smijali, osim kujice Male (jaučarke.. a može cvilit bokte.. ko zubarska bušilica, grozno nešto…) Erik mi kaže, ne ne.. ti si blesav, jer je Gudrun žensko ime, a ja mu kažem, šta ja znam šta je vama skandinavcima.. možda je Gudrun kod nas i muško i žensko ime ko kod nas Vanja, Saša i to. Tek tu su svi riknuli od smijeha i Erik naravno…

Pa sad smo bili svi u brizi.. da nas nisu zeznuli.. kako čemo do Nordkapp-a, odnosno, šta ćemo tamo ako je ova priča obična glupost, a Erik nas je onda brzinom munje utješio.. i aže.. ma vi imate nešto puno bolje samo ne kužite, Gudrun je bila neka njegova rođakinja (sestra od Marije prve kraljice Belgije kunjade koja je učiteljica od njene sestrične sestra) koja je sakrila blago. Naravno da NITKO nije skužio ko je je ta Gudrun… samo smo rekli ok, i šta sad? Pa, kaže Erik, istina je da je negdje sakrila to blago na Nordkapp-u, ali do tamo ima brdo, moramo preći iz Kopenhagena (samo za Modrobrkog je Kopenkaken ostao) u Švedsku i tamo mi je rođak Olaf Blavi Bak (viking iz Labina, koji je napustio rudarsku karijeru i otišao u Švedsku) koji će vam srediti kola i hranu i sve sta treba za stići na Nordkapp… A koja sreća je to bila, popili smo još par mojita i uzeli bocu ruma za našeg Gambu koji se dosoadjivao na brodu, a gazdu smo zamolili da donese sutradan kujicu Malu na brod da se upozna sa Totom.

Drugi dan, je gazda donio kujicu, malo su se one i Toto njuškali i trčali po brodu, valjda su se svijdeli jedan drugom (ko bi rekao da mu se svidjaju nordijske cure, on garav, a ona svijetlo smeđa.. e svašta). Erik nam je dao naputke gdje da nađemo Olafa blavog baka i nakon što smo rješili provište, digli smo sidro i krenuli put Švedske, odnosno Nordkapp-u. Dok je Toto čeznutljivo zavijao za kujicom, Manu kuhao, Gamba de legno pio rum, Brzi sredjivao oplatu, a Modrobrki i ja na komadnom mostu planirali kako proći sav taj put sigurno.

 

Ali to je već druga priča

 

Capt, Morski Valić

 

Kopenhagen (instagram)

2 misli o “Gudrun plavi

  1. Kapetan Valić i njegova družima postali su nam obavezno štivo uz nedjeljnu kavu. Uživamo u svakoj novoj pustolovini. 😊

    Poslano s mojeg iPhonea

    26.11.2017., u 00:28, korisnik Dnevnik capt. Valića Morskog (starog gusara) je napisao:

    > >

    Liked by 1 person

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s