Biserujka

U davna pradavna vremena kad sam bio mladi gusar bili smo Mordrobrki, Brzi, Gamba de legno, Mane Karakas (on ne, njega smo pustili u Venezueli) Manu (mali od kužine), Toto – morski pas jazavčar, a hobi mu je bi i brodska sirena (ne gola teta pola riba nego sirena, sirenu AUUUUU i to) i ja Morski i koliko sam krkao orecchiette i sve ostalo skoro pa ne više Valić nego val.. a Manu mi je rekao da ako ne poduzmem nešto ću polako postati Tzunami koliko sam debeli (ma je bezobrazan … bez srama baš.. tako svom kapetanu reči, mislim stvaaarno)

I tako, veseli što smo uzeli blago, što smo preživili sve (onaj kameni kolut i to) lagano smo išli Atlantikom prema Mediteranu, odnosno prema špilji Biserujki na otoku Krku. Gamba je pjevao.. beži Tvore, beži Tvore kamen te bu začepil, kamen te bu začepil.. a Modrobrki mu je rekao da se sprda sa nečijom nesrećom i da nije uopće fora (makar smo se svi smijali) i da će garant ostati bez ruma do kraja puta zbog toga (znali smo da će ostati jer ga je bilo malo, ali obzirom je bio praznovjeran htjeli smo ga zezati da je ostao bez ruma zbog pjesmice, heheheheh)

Put je bio super, baš nas je pratilo lijepo vrijeme, a do Krka smo čak stali na par otoka na Jadranu, dok smo prolazili pored nekog otoka neke cure sa čudno obojanim kosama i bikiniju sa čašom za koktele veelikom da samo jedna može napiti cijeli razred gusara početnika su nas zvale da dodjemo na feštu.. mi smo gledali u čudu, Modrobrki se smijao, Brzi je pitao koja fešta? Koji svetac se slavi? A Modrobrki je u smijehu odgovorio Sveti Drogoljub… ma bježimo dečki od tuda to su ona mitska bića kako se zovu ŽRČIKE (moš’ misliti sirene, sirene su mila majka)! Brzi je i dalje navaljivao.. ma dobro šta se slavi?! Nisam imao strpljenja, pa sam mu krenuo odgovoriti, kadli Manu kaže: Ma to ti je Brzi bezveze, ne valja ti to, ostali bi bez blaga i bez broda i ne bi znali da li smo došli ili idemo, kad bi pristali samo na jednu večer tamo… A HA! (Konačno je skužio, mislio sam) , Manu mi je dakle objasnio da ne valja tamo ići jer je skupo… Svi smo rekli samo AAAAAAHHHH ok .. je da (nema spasa bokte, mu objasniti eeej!) Čak je i Toto bio zbunjen kako ne kuži to malo.. mahh možda od previše sunca se maaalo usporio.

Uglavnom, došli mi na Krk i uplovili na mjestu koje se zove Krk (znam da, nije maštovito), tamo smo odmah rješili par magarca da idemo polako do špilje Biserujke. Poznavali smo puno ljudi tamo, jer smo znali otići na godišnji na susjedni otok Cres (u Lubenice) pa smo obišli sve,  tako i Krk, a biserujka mi je bila posebno draga jer je moj daleki rođak Vitezić tamo skrivao blago (pogodi čime se bavio, hehehehe) uglavnom, znali smo sve, dogovor je bio da šjor Vitezić čuva za nagradu u zlatnicima blago, samo je rekao da idemo po malo u špilju jer da je sklisko.

Špilja je predivna, ko da si došao u drugi svijet i vječito je hladno, svijdelo nam se tamo, skoro da ne bi išli koliko je bilo lijepo. Pažljivo smo skrivali blago ispod jednog stalagmita (nakupina od kapljanja vode.. izgleda ko kamen na špic, tako da ako nisi znao di je točno, nema šanse naći to blago.

Izašli smo van iz šiplje i kaže Gamba de legno, ee da vam kažem… mi smo svi rekli AAAaa? (Toto je rekao kao i obicno UUuUUUuu???)  Ajmo do Tribulja kod onog lika što smo mu prodali brod, čuo sam da ima konobu „Kod dibljeg prahca“ i da je poznata po cijelom Jadranu. Brzi je rekao nema šanse. MI smo ostali ko da nas je neko letvom udario.. pa zašto Brzi ne, šta fali mjestu? Kaže brzi ma tamo smrdi za riknuti sto posto…  Mi svi u glas MOLIMM? Odakle ti to? Kaže Brzi, pa kako može biti super neko mjesto koje se zove TRI BULJE?! AAAAAA u tome je problem… smijali smo se dobrih pola sata, ja nisam mogao doći k sebi, nije mi bilo jasno da li mi je draži kad priča ili kad šuti, hehehehehehhe, objasnili smo mu da to nema veze s time i da se čita zajedno a ne odvojeno, Bože dragi….

Došli mi kod čovjeka koji je imao tu pznatu gostijonu i naručili specijalitet kuće, a stari barba kaže… nema ovdje ni kučeta ni mačeta.. imamo diblje prahce i to je to.. ok daj nam onda to.. jedemo mi ustvari šnicle od divlje svinje što je Manu znao spremiti bolje nego ti likovi tamo i počeli se prijsećati di smo bili, kako nam je bilo tu i onda se Modrobrki sjeti.. .ma eeej pa se sjećate da smo trebali ići na Nordkapp pa smo odlagali da ćemo da nećemo.. bo koje? A ma…

Ne, ne a ma rekao je Modrobrki, pa Manu ti se sigurno sjećaš.. govorili smo o Gudrunu plavom prvovenčanom.. njegovo blago na Nordkappu… uuu jeee imaš pravo Modri rekao sam. Da, moramo to obaviti, moramo tamo ići, nikako da se pokrenemo , potpuno sam bio zaboravio… MOŽE!!! AAA svi su bili sretni, Manu je odmah kupio dva buta od divlje svinje da radi šnicle na brodu jer put je dug, a šalšu nećemo više koristiti za spašavalicu ko onaj put kad smo zaglavili u Manausu.. nema smisla (ali smo ipak imali pedeset litara šalše na brodu zlunetrebalo).

Krenuli mi iz Tribulja (NE TRI BULJE) nazad prema Biserujki da uzmemo još zlata (zlunetrebalo) jer put je dug i kad smo došli u mjesto Krk, odlučili pojesti pizzu i malo odmoriti jer nas za dva dana čeka put, ali….

 

To je već druga priča

 

Capt, Morski Valić (sa zlatnicima… zlunetrebalo) hehehhe

Biserujka (instagram)

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s