Panj, Casablanca i zlato s odgodom

U davna, pradavna vremena kad sam bio mladi gusar bili smo Modrobrki, Brzi, Gamba de legno, mali Manu (mali od kužine) , ja i Toto – morski pas (kilavi) jazavčar.

Bože dragi kako je bio dug… i u tijelu i u akciji.. kad bi ga zvao Toto, Toto, gledaj ga miš, ulovi ga! Pa taj miš ako nije bio deblji od njega, pospan ili pijan uspio bi pobjeći od njega… on bi nakon pet minuta polako krenuo prema mišu, s noge na nogu,, ko da govori baaaaa uvijek ja… samo ja… jadan ja.. tužnog pogleda bi krenuo prema njemu dok bi mis u to vrijeme stigao napraviti barku i odveslati na obalu… na kraju bi mis naravno pobjegao.. a Toto bi kao fol za njim rekao WUF! (što na brečijem rječniku znači otprilike: imaš sreće što si me zatekao nespremnog.. maaali mišu!) Bio je pas od malo lajanja i još ,manje pokreta.

I tako, prošli mi Gibraltar i krenuli južno uz afričku obalu prema Casablanci (gradu u Maroku)… radovao sam se susretu sa Rickom.. rick je bio amerikanac koji je tamo držao bar .. nije bio baš maštoviti lik, nazvao ga je Rikov american bar. Bio je trgovac drvom iz Njujorka službeno, ali u biti se bavio švercom kave iz južne amerike u afrike u Europu … dakle kolega švercer.. u gusarskim krugovima bio je poznat kao Rik Panj. Taj nadimak je dobio jer je imao široki vrat – ko panj, ko da ima onu bolest gušu, volio je francuski (zato je i bio u Maroku, tamo se govori i francuski) pa sam ga zvao Royale Gushani.

Put do Casablanke je bio lagan, bilo dosta gusara, ali naše Morsko prase je poznato, mjesto da se borimo samo smo si mahali… mjesto da pucamo s topovima jendi na druge, neki su nam salve ispaljivali , prepoznao sam i zvijezdu među gusarima Calico Jack (pricalo je da su ga sredili još u Caribima, kadli on živ.. šegavac..) zanimljiv put uglanvom..

Manu je poludio od pašte, naučili ga kuhari u Bariju raditi domaću paštu.. pa to je nevjerovatno… toliko sam jeo orechiette da sam rekao da ih nikad više neću jesti (možeš misliti kako neću!, Ha!)

Vezali smo naše Morsko prase u luku i krenuli polako prema baru… skužili su nas neki čudaci.. skužili mso i mi njih, ali smo se pravili budale i lagano hodali dok nismo došli u bar.

Ušli smo u bar kod Royle Gushanija.. dočekao nas je u sa osmjehom tako širokim da je sam sebi poljubio ušne resice i imao je dva prednja zlatna zuba velika… lićio je sa njima na dabra iz visokog društva.. još taj vrat… pa kako da se čovjek ne nasmije! HAHAHAHA…

Sjeli smo i odmah ga pitao: ej Royale… reci ti meni ko su ti likovi koji su nas pratili? Neki tvoji? Kaže on .. A HA… pa sam rekao .. očeš da ostaneš bez osoblja, znaš da smo opaki gusari eej! Royale Gushani je rekao … sorry Morski, sorry decki.. nisu oni za krasti oni su mi umjesto kamera i to.. moram znati sto se dogadja u gradu jer spremam veliki posao… dobro, rekli smo, ajde ti nama reci sta si nas trebao da napravimo taj posao..

Manu je gledao zabrinuto, modrobrki ispod oka jer nije vjerovao RIcku panju (radili neki biznis zajedno prije nego nam se Modrobrki pridruzio, pa ga ovaj zeznuo za sto zlatnika… duga prica) , Gamba se zalijeva sa vinom i mazio Tota.. znaci svi na svom zadatku.. Brzog smo pustili na brodu jer neko mora luvati gvardiju, da nam ne klepe novac, pastu, sugo vino i to…

I krene Royale po svojoj prici, nisam ga mogao gledati u lice jer me strasno podjsecao na kralja dabrova s tim velikim zlantim prednjim zubima…

Morski, kaze on, imam posao zivota.. ako ovo napravimo, svi smo bogati, ali je opasno… normalno da je opasno, pa nisi nas zvao da ti pometemo stan, nego da idemo u akciju.. ajde reci više.. svi smo riknuli,,, samo je odugvalcio.. paa znas Ari mi je rekao za tebe da si u djiru, smo se čuli, znam da napravio i neki posao sa njim.. dobro jesam i ? Pa trebalo bi malo oteti blago neko nekom holandezu.. svi smo bili u cudu

Cek, ja sam bio siguran da govorimo o zaltu iz Perua… nenenenne ne to, to su priče (mislim i nisu bas, ali ne to) imamo dijamante za klepiti vlasniku rudnika dijamanata iz juzne afrike… tip se zove van erp i prolazi cestom casablanca – tangier, stati ce u hotelu, a vi i decki bi trebali ukrasti to. dam vam 1000 zlatnika.. uto Modrobrki kaze… ne ne.. necemo tako imao sam ozbiljne probleme s tobom prije.. hocu osiguranje placanja.. ja kazem.. imam ja nacina da osiguram placanje. Ovako cemo panju.. mi cemo ukrasti te dijamante (da mi je znati gdje je ono zlato iz perua… lopino jedna, mislio sam se), a osiguranje ce biti to, da ako nam ne platis necemo ti dati dijamante, ti je to ok? Ma daaj .. pa ne moze… moze moze, rekli smo… napravit cemo sve, ali ne vjerujemo ti.. doci ces nas isplatiti na Morsko prase koje ce biti usridreno na 15 milja od obale. i to u ponoc sedam dana nakon pljacke.

Svi smo se usutili, skuzili smo i mi da nema sale i da ce biti gusto, a Royale Guhsniju smo malo poremetili planove (sigurno nas je htio prevariti, Modrobrki je bio u pravu!) Neki veliki tip je svirao neku super stvar od Pogues (tocnije Pair of brown eyes), a Rick Panj je rekao .. sviraj je opet Šime! I njemu se svijdela izgleda..

Prolazili su dani, cous cous mi je izlazio na uši (marokanski speicjalitet) a od Van Erpa ni traga ni glasa… kadli jendog jutra dotrci jedan mali glasnik od Ricka Panja AKA Royal Gushanija i kaze.. boys boys… stigao je holandez.. ODLICNO! rekli smo ali tiho da nas ne cuju u luci…

Iste veceri, bez puno razmisljanja, krenuli smo u hotel, a recepcioner koji je bio nas covjek (i dobro placen) stavio je hlandezu caj od valerijane za spavanje a decki koji su cuvali sef sa dijamentima (4 od njih) brzi je namazao panine sa sirupom za kakati pa su stalno bili na veceu.. bez da gubimo vrijeme, iskoristili smo guzvu i sa kolima koja su vukla dva magarca (vili su iste boje, ali smo ih zvali black and white.. gamba de legno je htio tako.. bok te pitaj zasto.. sto posto jer se tako neki viski zove) i ukrali smo cijeli sef odnijei ga na Morsko prase aBrzi je cekao spreman da otplovimo.

Biznis na kraju sa Royale Gushanijem se isplato – višestruko, jer osim sto smo dobili dio dijamanata, Modrobrki nije zaboravio kako ga je Royale zeznuo, pa mu je vratio milo za drago i ukrao mu mapu iz ureda, koja je vidi vraga, bila skrivena u istoj zlatnoj vazi koju je imao Ari (Buljo) iz Grčke…

Veseli smo krenuli put june amerike, Manu je cak i pjevao pair of brown eyes dok je toto zavijao u tonu.. Modrobrki kome se smijao brk je rekao zadovoljno dok je pio vino i jeo orecchiette… u našoj družini i pas zavija intonirano. HAHAHA..

Gledali smo tu mapu i razmisljali kako moramo stici vrlo vjerovatno u Caracas, tako mi se cinilo na karti.. srecom i tamo sam imao prijatelja Maneta.. kojeg smo zvali Mane Karakas (a kako drugacije?!)

Ali to je vec druga priča…

 

nananananana na na nana.. pair of brown eyes.. (zaboravio sam rijeci)

Laku noć gusari

capt. Morski Valič

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s