Sir i odmor

U davna pradavna vremena kad sam bio mladi gusar bili smo Modrobrki (koji samo što nas nije doveo u propast u Mdini), Brzi (sa buzdovanom), Gambadelegno (sa retsinom), mali Manu (sa varnjačom), Toto (sa neuništivom loptom s kojom se igrao) i ja Morski Valić … sa punim rukama posla oko te družbe… bili smo prekaljni gusari, naše Morsko prase, vrhunski brod nas je služilo kako treba, ali nama nakon onog stresa na Malti je definitvno trebao ODMOR.

I tako, došli mi kod mog prijatelja Aristotelesa koji je stalno beljio okolo (imao je buljave oči, bio je mali garav i šegav vrlo. Nije imao baš smisla za umjetnost, ali se volio praviti važan pa bi kupovao lažnjake (lažne umjetnine) i pokušao bi podvaliti ljudima oko sebe kao originalne. Kako smo došli na njegov otok Skorpios odmah nam je dotrčala njegova posluga na molo… patuljak u bijelom odijelu sa srebrnom tacnom i šampanjcem nas je dočekao i kaže: gospodin Onasiseljo – Beljo Vas očekuje u svojoj rezidenciji, molim poslužite se pićem dobrodošlice.

Mi smo bili svi u čudu, šta se sad događa, a Beljo se smijao i polako hodao prema nama (isto u bijelom odijelu… šta im je da se furaju svi sa tim bijelim odjelima ovdje pitam se) pružio je ruku, zagrilili smo se pozdravili, upoznao sam ga sa družinom i krenuli prema njegovoj predivnoj vili. Grčka je predivno mjesto.. taman toplo koliko treba, a pogotovo je dobro što je naš frend ima tu kuću i nitko ne zna gdje smo i šta radimo. Nije prošlo drugo Beljo nam je pokazivao slike koje ima ko fol originali.. kažem ja .. gle Beljo.. nemoj, znam te, to sto ti kažeš da je to Donatello , MIchelangelo , Rafaello.. .. ove slike mi djeluju ko da su ih nindza kornjače napravile, a ne ti majstori slikari… mali Manu je govoio aaa daaaaj, ma mooorski kako možeš biti tako opak, pa frend ti je, ja kažem baš zato što mi je frend to mu mogu reći, inače kakvi bi frendovi bili da se “mažemo”… šta da mu kažem kako mu je super kad laže i mene i sebe… mali Manu nije baš prihvatio to objašnjenje jer nije volio kad sam preizravan prema ikome… shvatiti će kad dodje veliki od kužine,.. ima vremena. 🙂

U jutro kad smo se probudili, uz doručak na terasi Aristoteles nam je ponudio posao. U njegovom slučaju vrijedi ona poslovica KO SA ĐAVLOM TIKVE SADI, U GLAVU MU SE RAZBIJU… u prevodu.. ne možeš očekivati čista posla, sa nekim šegavcem, ali obzirom smo bili gusari, mi smo to jedva dočekali.. konačno nešto unosno. Onih 1000 zlatnika što smo dobili od vina, ne može vječno trajati… i kaže on: Morski trebao bi mi netko da ode u Santorini (otok u Grčkoj) da mi pokupi 1000 tona Chlorotyrija.. naš je odgovor bio . A? Šta si reko Beljo? On nam je objasnio da je to speicijalni sir koji košta hrpu novaca i da ga se može kupiti samo tamo i da mu kupac u Bariju (Italija) želi to kupiti za tri puta veći novac… mi smo rekli, misliš četiri puta veći novac jel tako? on je rekao naravno 🙂 hehehe tako da smo se dogovorili da četvrt novca ide nama kako bi mogli mirno isploviti kad iskrcamo robu u Bari, krenuti za Tortugu, da nastavimo gusariti po nama poznatim morima… ova egozitka je nama bila čudna.. ili je skroz napeto ili je ko da si na godisnjem… Čekali smo par dana da se vrijeme poboljša, zezali se, igrali nogomet i čovječe ne ljuti se na plaži i kako je vrijeme bilo povoljno za plovidbu, krenuli za Santorini.

U Santoriniju nas je dočekala Athina, vedra čobanka koja je bila veza za sir. Šetali smo ulicama Santorinija, predivno mjesto, jeli smo ko kraljevi, sir, bijele patliđane, janjetinu čak smo pokušali plesati neki njihov ples koji je sličan kao capoeira, samo što nema instrumente od capoeire, nema borbe jedan na jedan nego se pleše kao kolo, ljudi se drže jedan za drugog i nema pjevanja. Veseli ti grci… Gamba de legno je pio neka čudna pića, neku metaxu.. ali nije bio oduševljen, rekao je da mu se više čini da pase travu nego da pije alkohol, pa se prebacio nazad na rum… a mi po običaju.. na mojito, mali manu – zna se, virgin mojito (jer i dalje nije polozio gusarski ispit). Probali smo i taj famozni sir Chlorotyri.. pa ono ful je dobar, ali jeli smo i paški (sir sa otoka Paga i nama je paški sir bolji, ali ok…).

Nakon Malte, ovaj đir po Grčkoj nije bio uopće loš… uglavnom smo lagano ze zekali od otoka do otoka, ali i treba, ne može uvijek biti napeto.. pa čovjek se umori… ali već sam vidio kako je družbi dosadno, Manu je po običaju opet se popeo na korpuna glanvom jarbolu ko fol gledati šta ima… dosadno mu bilo, Toto je bio ko krpa, gjde god sam ga vidio je ležao ko krpa, čak je i gamba de legno prešao na cedevitu.. kaže ne može više… zabrinulo me.

Došli mi u Bari. Ogromna luka, nije bilo problem iskrcati teret, masu ljudi se skupilo, pa su u svega dva dana iskrcali teret. U medjuvremenu smo uzeli naš dio novca od tereta, manu je otišao po provište, nakrcao brod sa mojom omiljenom paštom (orecchiette i tagliatelle) i krenuli smo polako prema Gibraltaru. Tamo je jedan moj frend imao bar, želio sam se vidjeti s njim, prije puno godina mi je pričao o blagu grada Patititja.. onda sam mislio da su to gluposti, no kod Belje sam vidio jedan zlatni vrč … koji me podsjetio na blago što su španjolci otimali po Peruu i drugim dijelovima južne Amerike. A Aristoteles je bio lud za tim, čak mu je i bar na brodu bio sastavljen od drva jednog španjolskog galeona.. dakle… moguće da je i on znao nešto, a taj frend koji je imao bar u Casablanci jebio naš zajednički prijatelj…

 

Ali to je već druga priča…

Laku noć gusari

Scorpios, Santorini (instagram)

capt. Morski Valić (u potrazi za blagom… konačno)

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s