Malta – Mdina.. nije milina!

U davna pradavna vremena kad sam bio mladi gusar, bili smo Modrobrki, brzi, Gambadelegno, mali Manu (mali od kužine), Toto, vajka lačni – morski pas jazavčar i ja Valić Morski.. onaj koji ih je drružbu vodio kroz čuda neviđena…

Krenuli mi iz Osla sa našim sređenim Morskim prasetom, sad gusarskim brodom kakav svaki pošteni gusar može zaželjeti. Mali Manu je sredio konačno provište kako bog zapovijeda, pa smo osim šalše jeli i rižot koji je nešto najbolje na svijetu.. kremast onako sa parmezanom.. to smo jeli za fešte i bišteke i ono što je Manu radio samo nakon nekog ekstra događaja… biftek. Radio ga je po tajnoj recepturi na grilu, išao je na specijalizaciju kod Luciusa Rudlavog, kod jednog starog roštiljđije gusara sa drvenom nogom.. ko ji se valjda rodio star, toliko je bio star da ga nitko nije pamtio mladog: Bio je kuhar (i opaki gusar) poznatog kapetana Tonchija kome je majka bila dalmatinka iz Zadra, a tata indijanac sa Arube, harao je Karibima …uglavnom… poznatog gusara i svjetskog bonkuletovića (bon kuletović = fina guza) – dakle, majstor.

Putem od Osla do Malte, opljačkali smo par brodova, ali slabo nešto.. jednu ribaricu, za provište (losos i to) i jedan brod koji je vozio vino iz Francuske u Britaniju (nek se nadje) .. Modrobrki je rekao, taman dobro da smo klepili ovo vino, zaraditi cemo neki dodatni novac od prodaje kad dodjemo na Maltu. U biti, nismo imali pojma gdje idemo, mislili smo da smo velike face, jer smo prekaljeni gusari pa sta moze biti na jendom malom otoku, a da nas moze zaustaviti.. ništa, no međutim nije bilo baš tako.

Modrobrki koji je znao sve i svašta, nam je pričao, dok smo pili retsinu na krmi broda kako onaj crni kipić od sokola je opasnost. Kako je na Malti postojala družba crnog sokola, malo tko je znao za nju, U njoj su bili ljudi različitih staleža, od sobara do prinčeva, da su unutar družbe svi bili braća i da su čuvali taj kipić jer je bio simbol moći u njihovoj družbi. Onaj koji ga je držao je bio glavna faca, zvali su ga Praho Salvaho… Praho Salvaho je bio kum na krstu od Modrobrkog i Modri (odmilja) nije znao šta mu se dogodilo nakon poznate bitke kod Malma u Švedskoj di su ratovali neki naši kolege. Kad je vidio kipići u antikvarnici, sve mu je bilo jasno. Praho je umro i kipić je dosao tu u Oslo.. biti će da se družba crnog sokola raspala, ali je blago sigurno dobro skriveno. Modrobrki je sve to znao, jer mu je Praho to jednom pričao (valjda je znao da su mu dani odbrojani).

Usidrili smo se ispred La Vallete i čekali mrak, dotle je Manu napravio kušine (stari kruh umočen u jaje i frigano u padeli i zašećereno) da se zasladimo i imamo šoštance za akciju. Smračilo se, spustili smo pomoćnu barku i krenuli po tiho do obale. Gambadelegno je ostao čuvati brod sa novim mačem, napunjenim topom i bocom ruma jer mu je nekako to ipak bilo vrhunsko piće. Kako smo se iskrcali krenuli smo ravno u jedno lučko skladište gdje je Praho Salvaho držao kočiju, a konje smo mogli rentati na sat u agenciji rent-a-konj, na obali su imali ured, odmah pored ošterije koja se zvala “Kengur sivi”, a držao ju je Ogulin Čulibrk – od milja Oglo, gusar u penziji. Modrobrki je rekao da moramo krenuti prema tihom gradu koji se zove Mdina. Zašto baš tamo pitali smo? Pa tamo u jednom skrovitom podrumu bilo je blago čuvano od družbe crnog sokola, a kipić nam je ulaznica… ok, rekli smo i u roku od jako brzo smo došli Mdinu. Šetamo mi tako gradom i uđemo u jednu skormnu kuću, kadli! Dva mrguda obučena kao vitezovi stanu ispred nas sa kopljima, Brzi je odmah izvadio buzdovan da ih “poravna”, ali je Modrobrki rekao – POMALO BRZI! Likovi su e ukipili kad su vidli nabrijanog Brzog, a mozda su se ukpili i zato sto su bili svi u metalnim hlacama (da mi je znati kako su kakali)…

Modrobrki je pokazao kip, a ti limeni su bez govora samo se makli da prodjemo.. mislili smo to je to… rješili smo se glavnog problema, sad smo na konju (figurativno) i ušli smo u dvoranu, kad ono mjesto da nadjemo blago (o kojem smo slušali cijelim putem) našli smo stotinjak nabrijanih vitezova na misi. Kad su nas vidjeli, odmah je nastao metež.. ULOVITE IH! viknuo je netko… krenuli smo ko rakete van iz dvorane u molili boga da nas ne ulove, brzi je mahao ko blender sa buzdovanom (srecom da ga je imao) porazbijali smo likove na ulazu, rastjerali im konje i skocili na kočiju ko kauboji (iako smo gusari). Jadni rent-a-konji.Jurili su ko da su ferrari rent-a-konji, a bili su fordovi rent-a-konji… dobro da ih nismo rasturili iako su rent-a-konji. Vjerovatno je vlasnik morao im napraviti generalku na kopitima.

Obzirom smo imali posla sa opasnim likovima, nismo se zadržavali više nego što treba, nego smo pozvali Ogloa (vlasnika Sivog kengura) da dodje na brod da mu prodamo vino (na tugu i žalost gambadelegno)… Oglo je kupio vino jer je bilo vrhunsko, zaradili smo 1000 zlatnika i isplovili prema Grčkoj kod mog prijatelja Aristotelesa.. bogataša koji je unajmljivao brodove za teret. Koji je između ostalog bio veći lopov od svih nas zajedno, ali prema frendovima (kojih je zbilja imao malo) je bio odan do kraja.. a sta mozeš očekivati od nekoga ko je pola grk, a pola turčin.

No međutim, to je već druga priča…

oraía nýchta (laku noć)

 

capt. Morski Valić

 

Malta (instagram)

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s