Gljive i led

U davna, pradavna vremena kad sam bio mladi gusar, bili smo Modrobrki, Gamba de legno, Brzi Ja, mali Manu (mali od kužine) i Toto – morski pas jazavčar.

Bili smo na kampiranju na Islandu – imali smo pripreme za lov na tuljane pa se Modrobrki sjetio kako bi mogli vježbati malo na tom terenu koji je blago rečeno čudan .. i tako spavali mi oko gejzira, grijali se, a mali Manu je radio šugo od sušenih gljiva (vrganja iz gorskog kotra) na pari od gejzira i dok je kuhao je radio MMMmmmm kako je dobro, MMMmmmm kako je fino… a Toto je žicao hranu i zavijao u tonalitetu.

Gamba de legno je bio sav žalostan jer nismo imali rum već je pio samo kuhano vino i to skoro mjesec dana, to je za njega bila opaka dijeta, Modrobrki ga je tješio i govorio mu da treba malo skulirati po pitanju te cuge jer da ce morati nositi etiketu ko bačve od etilnog alkohola – zapaljivo!

Nestajalo nam je zaliha i Manu je postajao malo nervozan, pa mi kaže.. MORSKI! Dosta više sa tom vježbom, ajmo srediti neku lovinu pretvoriti ćemo se svi u pečurke koliko ih jedemo, a Gamba de legno ce umrijeti od tuge… ukrcajmo se na brod i palim srediti nešto.. bilo šta, samo da nisu gljive… mamicumunjegovu… stvarno je bio ljut mali Manu.

Rekao sam ok Manu, imaš pravo, krajnje je vrijeme, ali moramo čekati ili ljeto ili ići sa eskimima ili nekim tu domorocem u lov, ovako ne ide, naš brod nije za takve akcije.

Modrobrki je rekao, znam ja tu neke jer je od mogu ujca, teta – njen stric koji ima barbu u Švedskoj imao butigu sa čavlima i drugim potrepštinama upoznao Eskima koji je radio kao sladoledar u Reykyaviku (glavni grad islanda) pa cemo preko Sigmunda čudnovatog (strica od ujca od Modrobrkog) doci do njega i srediti prevoz do prvog lovišta.

Obzirom da nitko ništa nije shvatio ko je ko šta tu kome (to znaju prokužiti samo babe sa sela u Istri – te odnose ko je kome šta, naravno i modrobrki… kojeg smo tad zekali da je modrobaba) samo smo rekli – OK, može… (pa šta bog da).

I tako, krenuli mi, kod Sigmunda, koji je bio nekome nešto, a gamba de legno je pjevao od sreće (neku pjesmu koju je izmislio dok je gledao u bocu… isla je otprilike ovako: divno je biti nekome nešto, divno je biti tebi sve…), ja sam se poceo cuditi, mali Manu se pljeskao po čelu i sve u svemu bili smo malo, zaprepašteni, ok da voli bančiti, ali ovo je too much, valjda ga je taj islandski zrak malo poremetio (ili su možda gljive krive! A ma…) Nas brod smo pustili na Islandu i sa nekim domaćima smo stili do Švedske.. trajalo je to putovanje, hladno za otkačiti, a svi zimogrozni… čak je i Toto cvokotao od hladnoće (aaa brižan :)) Modrobrki je rekao: Morski, pazi ovo, meni je ove hladnoće dosta za tri života, ajde da nikad više nam ne padne na pamet takva ideja da idemo loviti tuljane, tražiti blago i šta god gdje je hladno.. pa čovječe di cemo mi gusari koji smo navikli na Karibe se tu lediti… nisam svoj ne sjecam se… prekinuo sam g ajer su poceli svi jadikovati ko neke babe, vise nisu licili na gusare, a kakvi mlade gusare, čak je i Toto ličio na kakvog kućnog ljiubimca, hrčka i takvo što… uglavnom odlučili smo zajedno ovu ludost privesti kraju sredi te tuljane, vratiti se na Morsko prase i pravac na karibe brzinom vjeverice… naravno, kako sila pritišće tako se mjenjaju i planovi.. dok smo sa Islanda došli do Švedske ideje o lovu su se rastopile, i kod Sigmunda čudnovatog (koji je nekome nešto) rješili provište, za par mjeseci i pravac nazad na naše morsko prase… SVI SRETNI I VESELI jer se vraćamo na našu Tortugu… Zar nije čudno, rekao je brzi (onaj jaki i ne baš bistri u našoj družbi) da se gluposti znaju maskirati često u super ideje? Ostali smo svi zabezeknuti .. kako da Brzi ima tu mudrost..valjda ga je taj islandski zrak malo poremetio (ili su možda gljive krive! A ma…) uglavnom to nam je bio znak da moramo pod hitno nazad na Karibe… jer je zbilja pre pre više… Brzi, a mudar… ma daaajj…

Pri odlasku, nam je Sigismund spominjao nekakvo blago na Nordkappu što ga je sakrio jedan kralj koji se zvao Gudrun plavi prvovenčani… ma uglavnom neka polubajka, polu legenda.. zanimljivo.. pokazao nam je i neki medaljon po kojem je tvrdio da je kljuc blaga… nismo bili u stanju o tome razgovarati bas odmah… morali smo nazad, ali da nas je zaintrigirao, e pa je… čak smo i razmišljali da se ipak nakon nekon vremena sa Kariba vratimo u te krajeve.. taj Gudrun plavi i njegovo blago… mamicumunjegovu, privalčio je pozornost, ali to je već druga priča….

 

capt. Morski Valić

 

ISLAND (instagram)

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s